Градска општина Раковица организовала је интерактивну трибину посвећену борби против. У препуној сали, испуњеној ученицима старијих разреда основних школа, као и средњошколцима, говорили су еминентни предавачи, стручњаци за борбу против различитих облика насиља.
Прва међу предавачима, модератор трибине, Биљана Лајовић, координаторка јединице за превенцију насиља у Министарству просвете, рекла је да деца која трпе насиље имају „тешкоћу више“ од одраслих у истој ситуацији, јер су више уплашена и збуњена.
„Најважније је да се сваки облик насиља пријави, а друга претпоставка за сузбијање насиља јесте – коме, када и како пријавити насиље“, рекла је Биљана Лајовић.
Друга говорница, самостална полицијска инспекторка Марија Станковић из Одељења за сузбијање малолетничке деликвенције МУП Србије, говорила је о томе да МУП, нажалост реагује, тек када се насиље већ учини, и да је проблем у његовом непријављивању, због средине у којој живимо.
„Насиље увек производи осећај код жртве да се она осећа угрожено. Жртва је увек убеђена да је крива за насиље које јој је учињено, јер се стиди“, објаснила је Станковићева.
Докторка Љиљана Богавац из Инцест траума центра истакла је да се сексуално насиље најчешће спроводи у сопственој породици, и да је у 40 посто случајева насилник отац, а у 53 посто тзв. „особа од поверења“ (очух, комшија, рођак …).
„Када се трпи сексуално насиље, доминантан осећај код жртве јесте осећај срамоте, те је овај облик насиља најтеже пријавити. Жртве греше када га пријављују вршњацима, јер то не утиче на крајњи резултат у сузбијању насиља. Такође, најтеже се психички подносе случајеви сексуалног насиља управо међу вршањацима“, истакла је докторка Богавац.
Весна Станојевић, координаторка Саветовалишта за борбу против насиља у породици, као и сигурних кућа у Раковици, захвалила се Општини Раковица на помоћи коју сукцесивно добијају за функционисање ових склоништа од насилника. Она је истакла да је у 2013. години забележен највећи број икада случајева насиља у породици са смртним исходом, чак 77, од кјих су 45 управо жене.
„Споро реаговање Правосуђа је основни проблем у систему борбе против насиља у породици, јер се на пресуде против насилника чека годинама, што је недопустиво. Деца из овакви породица нису сведоци, већ жртве, те учињена кривична дела насиља у породици, које је од 2003. године, сврстано у Кривични законик Рапублике Србије, више нису, и никада не смеју бити приватна ствар појединца, веће се обавезно мора пријавити“, навела је госпођа Станојевић.
На крају излагања предавача, присутнима су подељени бесплатни контакт телефони и мејл адресе на које могу пријавити насиље.
СОС телефон за пријаву насиља – 0800 200 201
Национална дечија линија – 0800 123456
Сајт: www.кликнибезбедно.рс
Блог: „Бирај речи хејт спречи“

