Кошутњак

Kosutnjak

Кошутњак, који је парк, шума и градско излетиште, се простире на површини од 330 хектара и припада општинама Савски Венац, Чукарица и Раковица. Једно је од најпопуларнијих и најпознатијих београдских излетишта које заједно са Топчидером чини јединствену еколошку целину. Захваљујући посебним природним, културним и историјским вредностима, које садржи просторна културно – историјска целина „Топчидер – Кошутњак“, проглашена је за културно добро од изузетног значаја за Србију, а због повољног географског положаја, климатских, геоморфолошких одлика и богатства флоре и фауне, Кошутњак је од Завода за заштиту Србије сврстан у „Споменик природе“. Представља једини остатак аутохтоне шумске вегетације у непосредној близини центра града. Кошутњак је богата шума у којој има и листопадног и четинарског дрвећа. Природни је резерват сребрнасте липе, граба и храста лужњака. Куриозитет кошутњачке шуме је стабло дрвета гинко ( биљна врста карактеристична за простор југоисточне Кине), које се налази у Пионирском граду. Флору чини 521 биљна врста, а фауну 20 врста ситних сисара, 25 врста птица, 15 врста водоземаца и гмизаваца и 227 врста инсеката.

Колико се зна, први пут се спомиње у списима 1831.године, када се говори о веома густој шуми. У другој половини 19. века, Кошутњак је постао богато ловиште у коме су заједно са кнезом Милошем Обреновићем ловили и неки страни конзули. Тада је, на основу дописа из 1849. године, забележено 13 јелена и 35 кошута, по којима и цео крај добија име.

У кошутњачкој шуми догодио се атентат на кнеза Михаила Обреновића, који је убијен 10. јуна ( по црквеном календару 29. маја) 1868. године. Спомен обележје на месту погибје кнеза Михаила се налази у подножју Кошутњака и представља неку врсту кенотафа, гробнице без покопаног тела.

Поред овог спомен обележја, и данас познато омиљено место окупљања београђана, посебно за време празника, је Хајдучка чесма. По предању, око ње су се на Ђурђевдан окупљали хајдуци. Позната је по доброј води коју неки сматрају лековитом. У њеној непосредној близини, на силазном путу поред Топчидерског гробља, налази се Милошева чесма. Подигао је кнез Милош Обреновић 1859. године у спомен свог повратка на српски престо. Данас је пресушила.

У Кошутњаку је после Другог светског рата саграђен Пионирски град. Изграђен је добровољним радом омладинских радних бригада, првобитно на 8,4 хектара. На 18,7 хектара је проширен 1961. године да би крајем 1962. године достигао површину од 40 хектара. Некада су његовим пропланцима кружили популарни возови са локомотивама које су због карактеристичних димњака називали „Ћира“ и „Спира“. „Пионирска пруга“ је пуштена у рад 1947. године а 1951. године је предата на управљање и коришћење Пионирском граду. Постојале су три станице: „Космај“, „Сутјеска“ и „Јастребац“ а кодуктери су била деца. Престала је са радом 1953. године.

Данас се у оквиру комплекса налазе: амфитетар са 400 места, ресторан, кружна стаза за вожњу ролера (333м), атлетска стаза (110м), трим стаза (800м), три терена за мали фудбал – рукомет, два терена за