Поводом Међународног дана људских права, председник Градске општине Раковица Милош Симић посетио је Живојиновић Милоша, нашег суграђанина који живи у улици Стевана Опачића, а којем је вид оштећен 100 посто.

Живојиновић је на жалост као превремено рођена беба остао слеп већ по рођењу. Живот му није био лак, али ми смо пред собом затекли великог борца. Упркос свом инвалидитету Живојиновић је завршиo средњу медицинску школу, положио стручни испит за физиотерапеута и као члан Савеза слепих Београда почео да ради у овој установи. Временом Живојиновић је постао један од најбољих радника који има најбројнију клијентелу. У овом салону за масажу у Јевреској 24, Живојиновић ради већ 13 година, и са поносом каже да је салон познат не само по ниским ценама већ и доброј услузи.

Наиме, у оом салону су запослене само слабовиде и слепе особе, које су завршиле Средњу медицинску школу за физиотерапеуте у Београду. Како скромно каже наш саговорник муштерије су задовољне, тако да је салон скоро увек пун, а запослени су захвални на прилици да раде, буду корисни чланови друштва. Савез слепих Београда броји преко 2000 чланова, од којих је 180 са територије општине Раковица.

Живојиновић је скроман човек, који нам је испричао поучно гледиште на живот из његове перспективе: „Човек на свој живот и потешкоће у њему може, да сагледа кроз два сценарија, а то је успети или потонути. Ја сам се још као мали одлучио за овај први сценарио, да успем, и да ме мој инвалидитет и то што не видим не сме спречити у животу.“ Сагледавајући Милошеву животну причу можемо само закључити да је успео у томе. У доба пандемије короном, он редовно долази на посао и оставрује најбоље резултате у свом послу.

У пријатно проведеном времену у разговору са Живојиновићем, он није имао ни један разлог да се пожали председнику Општине Раковица. Једино што је замолио, ако је Општина у могућности, да у зимским данима се рашчисти снег испред зграде како би могао да долази слободно на посао. Такође, напоменуо је да му смета што београдским улицама мора да се креће само уз пратњу, иако користи бели штап. Како је рекао „кретање је отежано и здравим особама, а не само онима који имају посебне потребе.“

Председник општине Раковица Милош Симић, обећао је да ће у зимским данима који долазе, обезбедити проходан прилаз како би му олакшао кретање. Такође, пошто Живојиновић живи сам и издржава се од свог рада, а због смањеног обима посла у доба пандемије председник Симић је замолио Живојиновића да се обрати Општини уколико му је потребна помоћ, а Општина Раковица ће учинити све што може да помогне својим суграђанима.

Председник Градске општине Раковица Милош Симић је овом приликом изјавио: “Да је живот особа са инвалидитетом тежак и да је неопходна свака врста помоћи како би се ове особе интегрисале у друштву. Општина Раковица ће увек бити ту за своје суграђане, да им помогне наводећи да друштво треба да буде отвореније и племенитије према особама са инвалидитетом. Поручујући да многи треба да се угледају на Милошеву храброст, стрпљење и спремност на борбу у животу.“

Живојиноовић је заједно са председником Општине Симићем обишао, просторије Савеза слепих и слабовидих Града Београда, просторије у којима Живојиновић ради, као и начин како је превазишао свој хендикеп уз помоћ информационе технологије и програма који му омогућава да како сам каже „чита“ односно слуша текстове, књиге, новине. Чак нам је и показао да редовно прати сајт Општине Раковица и дешавања у насељу у коме живи.

Приликом ове посете поводом Међународног дана људских права председник Општите Раковица Милош Симић је нашем суграђанину уручио симболичне поклоне.

Поздрављајући се са нашим комшијом Живојиновићем кога смо оставили на свом радном месту, председник Симић је поручио да су људска права основна права која има свака особа, која се стичу рођењем, а да Општина Раковица последњих осам година ради на промоцији људских права која се односе на забрану дискриминације, унапређење пре свега положаја права деце и особа са инвалидитетом, спречавање насиља у породици и права националних мањина. На Живојиновићу је да настави да се бори, а Општина ће му помоћи колико је год могуће.